Пожешке читаонице
Потреба за културним и духовним уздизањем становништва пожешког краја присутна је још од оснивања пожешке варошице 1832. године. Читаоница, као прва институција културе у Пожеги, основана је 1. јануара 1869. године.
У покретање прве пожешке читаонице били су укључени слободоумније оријентисани Пожежани оног времена. Сматра се да је иницијативу за њено оснивање дао Милош Р. Јовановић, први пожешки високошколац, касније председник пожешке општине и народни посланик, а у њеном руководству истакли су се још и телеграфиста Велимир Лонгиновић, учитељи Андрија Станојевић и Сретен Лазаревић и Адолф Фемен, први пожешки лекар.
Недостатак просторија, неуредност управе и финансијски проблеми учинили су да пожешка читаоница буде неколико пута гашена па поново оснивана. Њен рад обновљен је 1876. и 1881. године. На основу малобројне сачуване архивске грађе сазнајемо да је Читаоница била претплаћена на 8 листова, да је имала 35 чланова и да су се у њеним просторијама одржавале различите беседе.
Поред ове прве културне институције у пожешком крају до почетка 20. века бележимо оснивање још три читаонице. У Горњој Добрињи, родном селу кнеза Милоша Обреновића, а поводом његове стогодишњице рођења, Читаоница је основана 1881. године добровољним прилозима. Била је претплаћена на 12 листова – 7 српских и 5 руских. Затим, на иницијативу Драгише Лапчевића, а у окриљу Дружине пожешких радника, у Пожеги је 1889. основана прва Радничка читаоница; а потом 1903, на иницијативу пожешких социјалиста ССДП и друга Радничка читаоница.
Пожешка библиотека
Оснивање првих читаоница, а затим и сеоских народних књижница и читаоница између два светска рата у пожешком крају, може се посматрати као снажна основа и потреба за појавом прве јавне библиотеке у Пожеги.
Оснивачка скупштина Градске библиотеке одржана је 24. марта 1952. године. Прва година постојања обележена је многобројним организационим и финансијским проблемима, због чега је почетком наредне године Народни одбор општине Пожега обновио њен рад и извршио реорганизацију, пребацивши њено финансирање на општински буџет.
Од 1962. па до краја 1966. године Библиотека је била у саставу Радничког универзитета „Драган Кувељић“, да би 1. јануара 1967. поново постала самостална установа културе. Првобитни назив Градска библиотека промењен је 1978. године у Народна библиотека Пожега.
У нове просторије у којима се и данас налази Библиотека је прешла 1996. године. Исте године извршена је аутоматизација библиотечког пословања и започета израда електронског каталога.
Својим стручним радом и путем разних видова библиотечких активности, културних дешавања и промоција, креативних и едукативних радионица, пожешка библиотека бележи значајне резултате у раду са корисницима, нарочито оним најмлађим. У систем узајамне каталогизације COBISS.RS и у стварање српског online Централног електронског библиографског каталога, Библиотека се укључила 2010. године. Данас је једна од равноправних чланица националног пројекта Виртуелних библиотека Србије, што значи да је њен књижни фонд online претражив са свих приступних тачака широм света.
Библиотека данас
Народна библиотека Пожега, са седиштем у Пожеги, улица Краља Александра 8, најстарија је установа културе у граду. Библиотека располаже простором од 303м2, што је према националним стандардима за обављање библиотечко-информационе делатности неадекватан простор.
У нашој Библиоотеци запослено је 10 лица (9 на неодређено и 1 лице на одређено), од тога 8 је стручних радника (3 виша дипломирана библиотекара, 2 библиотекара и 3 књижничара).
Књижни фонд библиотеке износи 75960 јединица. Средства за допуњавање књижног фонда обезбеђују се из општинског буџета и Откупом Министарства културе и информисања.
Приметан је благи пораст корисника библиотеке и библиотечких услуга. Број корисника у 2015. години био је 2500.
Народна библиотека Пожега остварује успешну сарадњу са осталим установама и институцијама у граду, као и са библиотекама из региона и шире. Успостављена је и међународна сарадња са библиотекама из Немачке и Белгије.
Маркетинг наших услуга и популаризација читања остварује се путем локалних медија и друштвених мрежа.
Народна библиотека Пожега заснива свој програм рада и план развоја на Закону о библиотечко-информационој делатности и Стандардима за јавне библиотеке. Оснивач и финансијер Народне библиотеке Пожега је Општина Пожега. Народна библиотеке Пожега прати токове савременог светског библиотекарства и у свом раду ослања се и на међународне стандарде, пре свега на Смернице за развој ИФЛА-е (Међународна федерација библиотечких удружења).
Наш основни задатак као значајне установе културе у локалној заједници је да омогућимо приступ информацијама на различитим медијима и то путем квалитетних и разноврсних услуга намењених свим групама грађана без полне, економске, социјалне, верске или било које друге дискриминације. Такав приступ нашу Библиотеку одређује као установу која делује по највишим демократским принципима.
Наша визија пословања биће усклађена са наведеном законском регулативом, потребама грађана и реалним финансијским могућностима.
Наша визија подразумева програме за подстицање читања деце и младих, потпору програмима целоживотног учења и развијање информационе и медијске писмености.
Библиотека ће бити место сусрета и окупљања у циљу неформалног образовања свих старосних група наших корисника и значајан чинилац целокупног привредног и друштвеног развоја локалне заједнице.
Наша мисија је да суграђанима приближимо и омогућимо слободан приступ информацијама, знању и култури. Омогућити сваком појединцу стручно утемељене услуге и одговорити на све захтеве корисника у циљу њиховог образовања, културног обогаћивања и квалитетне забаве. Наше услуге ћемо осавременити у складу са напретком информационих технологија, а сви запослени ће се континуирано стручно усавршавати.
Библиотека ће бити општепризнато културно, васпитно-образовно средиште нашег града и привлачно место за рад, игру и дружење свих грађана, укључујући и омогућавање лакшег коришћења особама са посебним потребама.
Сарађиваћемо са свим институцијама и установама у граду и бићемо присутни на местима која се налазе и ван простора библиотеке. Доприносићемо развоју библиотекарства у контексту ширем од наше локалне средине.