Osnivanje čitaonica u požeškom kraju tokom 19. veka, a kasnije i narodnih knjižnica u 20. veku, predstavlja značajnu kulturnu prethodnicu u nastanku i organizaciji Gradske biblioteke u Požegi, osnovane nakon Drugog svetskog rata.

Prva kulturna institucija u našoj maloj i tek tridesetak godina staroj varošici bila je Čitaonica. Formirana je 1869. godine na inicijativu grupe naprednih građana s ciljem da se u okviru nje čitaju novine i kroz razgovore i predavanja razmenjuju društveno-političke ideje. Zbog svog opozicionog delovanja Čitaonica je više puta gašena i nanovo otvarana, te u svom ionako kratkom postojanju nije zabeležila bitan kontinuitet u radu.

Krajem 19. i početkom 20. veka u Požegi se javljaju i prve radničke čitaonice (1889 – Radnička čitaonica u okviru Družine požeških radnika, 1903 – Radnička čitaonica požeških socijalista), koje su, budući jače obojene antisistemskim građanskim aktivizmom, trajale još kraće nego prethodna.

Požeška narodna čitaonica osnovana je 1910. godine pod uticajem Okružnog odbora Kulturne lige, ali o njenom radu nemamo puno podataka – ona se sporadično pominje još i 1921. i 1931. godine.

Između dva svetska rata, kada je knjiga postala pristupačnija a rad na polju narodnog prosvećivanja aktivniji od strane države, u požeškom kraju dolazi do osnivanja većeg broja narodnih knjižnica i čitaonica. Tek su one, zbog toga što su bile podsticane od strane države, zabeležile koliko-toliko duži kontinuitet u radu.

Sreska narodna knjižnica i čitaonica osnovana je nakon Drugog svetskog rata, a njen fond formiran je „pozajmicom“ malih privatnih zbirki imućnijih građana koji nisu bili po volji novoformiranoj vlasti. Sreska knjižnica nije formirana kao opštinska institucija te stoga nije mogla imati obezbeđena finansijska sredstva za rad, nabavku knjiga, opremanje i održavanje prostorija, ali je neformalno bila u nadležnosti opštine. Zbog toga je, šest-sedam godina koliko je uspela da opstane i pored čestih zatvaranja, beležila samo poteškoće u radu.

Gradska biblioteka u Požegi osnovana je 24. marta 1952. godine i tom prilikom  preuzela je preostali inventar Sreske narodne knjižnice i čitaonice. Prelomni momenat u njenoj daljoj istoriji predstavlja odluka Narodnog odbora opštine Požega o proglašenju Gradske biblioteke za budžetsku ustanovu kulture. Rešenje je doneto 15. januara 1953. godine, i od ovog datuma tokom naredne dve godine polako će početi da se rešavaju svi značajniji egzistencijalni problemi prve, i u to vreme jedine, kulturne ustanove u gradu.

U svoje nove prostorije, u oficirskoj zgradi na tadašnjem Trgu Ljuba Mićića, uselila se 1. januara 1955. godine. U četiri namenski izgrađene prostorije smeštene su čitaonica za odrasle, čitaonica za dnevne novine i listove, pionirska čitaonica i fond. U narednom periodu, uz finansijsku pomoć Narodnog odbora opštine, Biblioteka je dobila i novi nameštaj. U izveštaju Saveta stoji da je čitaonica „besprekorno uređena i možda jedna od najlepših u zapadnoj Srbiji“, da je pretplaćena na veliki broj dnevnih novina i listova, kao i na pojedine časopise. Ustanovom je rukovodio Upravni odbor, a na mestu knjižničara, sve do novembra tekuće godine i do izbora prvog upravnika, bila je Ljubica Božić.

U narednim decenijama Biblioteka je zabeležila naročitu angažovanost u svim segmentima bibliotečko-informacione delatnosti. Aktivno se radilo na povećanju knjižnog fonda, kako matične biblioteke tako i njenih ogranaka, na povećanju fonda dečje knjige, kao i na formiranju zavičajne zbirke, zbog čega se i broj zaposlenih radnika konstantno povećavao. Naročito aktivan i živ rad u prvim decenijama njenog rada bio je zabeležen u čitaonici:  biblioteka je bila pretplaćena na devet časopisa i čak 18 novina i listova. Kroz redovno organizovanje književnih večeri, literarnih susreta, predavanja, izložbi i nagradnih takmičenja za učenike, Biblioteka je opravdala status prve i jedine kulturne ustanove u gradu. Krajem 1978. godine ustanova je promenila naziv u Narodna biblioteka Požega. Pod ovim imenom posluje i danas.

Novu istorijsku etapu u svom razvoju Požeška biblioteka je započela 24. maja 1995. godine kada je preseljena u novi prostor. Tom prilikom zadržana su i modernizovana sva postojeća odeljenja: Pozajmno odeljenje za odrasle, Dečje odeljenje, Zavičajno odeljenje, Odeljenje za obradu publikacija, ali i otvoreno novo – Odeljenje stručne knjige. Najveću novinu u radu prilikom preseljenja predstavljalo je uvođenje automatizacije u bibliotečku delatnost i formiranje elektronskog kataloga. Početkom 2010. godine Biblioteka je instalacijom softverskog paketa COBISS načinila iskorak i postala punopravni član nacionalnog sistema uzajamne katalogizacije COBISS.RS, i sa svojom lokalnom bazom postala deo onlajn baze centralnog elektronskog bibliografskog kataloga Srbije. Danas je jedna od ravnopravnih članica nacionalnog projekta mreže Virtuelne biblioteke Srbije, što znači da je njen knjižni fond onlajn pretraživ sa svih pristupnih tačaka širom sveta.

Samostalni ili realizovani u saradnji sa drugim ustanovama, kulturni programi koji su se održavali u proteklom periodu pod okriljem Biblioteke dali su pečat životu grada i izgradili kvalitetnu čitalačku publiku. Posebna pažnja posvećena je radu sa decom i mladima, kao i saradnji na tu temu sa bibliotekama u okruženju, regionu i Evropi. Požeška biblioteka je postala prepoznatljiva po raznovrsnim dečjim programima i radionicama. Zahvaljujući učešću u različitim međunarodnim projektima, programima, konferencijama, seminarima i sl. ostvarili smo i značajnu međunarodnu saradnju.