„Момчило Тешић“ за 2024. годину Ранку Павловићу, Љиљани Дугалић и Власти Ценићу

Жири у саставу Гордана Малетић (председник), Милијан Деспотовић (члан) и Бранко Стевановић (члан) једногласно је донео одлуку да се Књижевна награда „Момчило Тешић“ за поезију додели књижевнику Власти Н. Ценићу за збирку песама „Чуваркућа“ (Културно-просветно друштво „Троречје“ и Институт за дечју књижевност, Ниш – Београд, 2023), а за прозу Љиљани Дугалић за књигу „Загледани у звезде“ (Прометеј, Нови Сад, 2023).

Награда „Момчило Тешић“ за укупно књижевно дело у области поезије и прозе за децу припала је Ранку Павловићу, књижевнику из Републике Српске.

Књижевну награду „Момчило Тешић“ додељују књижевне новине „Свитак“ и лист за дечју књижевност „Момчило“ из Пожеге домаћим ауторима чија су дела за децу, по својој суштини, подједнако окренута савременом и новом, колико и уважавању наше културне баштине. У духу Момчила Тешића, она су примерена дечјем узрасту и имају обележја његове поетике која тежи да књижевност учини поклоном данашњем младом читаоцу.

Образложење жирија:

„Збирку песама Чуваркућа Власта Н. Ценић посветио је свом завичају. Полазећи од куће као стожера и најважнијег животног простора за сваког човека, он је описује у склопу архетипског појма, посвећеног места и прибежишта коме се човек враћа. Посматрајући је као целину у простору, а затим и анализирајући њене делове, песник са много топлине описује облике, мирисе, атмосферу и драге људе који живе у њој. Он са љубављу и пијететом ствара стихове о породичној срећи посматрајући кућу феноменолошки, као живо биће, које у темељима има свој корен и змију заштитницу, а у домаћиновим прецима небеске чуваре. У потоњим циклусима Ценић описује друге атрибуте завичаја. С много топлине, носталгије и са снажним осећањем припадности, он пева о лепоти и значају народних обичаја, празника, музичких инструмената, ношњи, као и о старим занатима, истичући њихову целовитост и значај за људско биће. На овај начин поезија која говори о личним осећањима, доживљајима и утисцима добила је универзални значај.

У својој књизи Загледани у звезде, једанаестој посвећеној најмлађима, позната прозаисткиња Љиљана Дугалић осветљава унутрашњи живот детета. Она описује мале, радосне или тужне, доживљаје и свакодневне ситуације, као и начине на који се они утискују у дечју душу. Оквир ових прича су породица и школа, дечји свет, те недоумице које их заокупљају док откривају реалност у коју су уроњени. Да би добила одговоре и на најозбиљнија питања смисла и постојања, деци помажу породична љубав и хармонија, извори среће и утехе. Зато је збирка пуна дечјих мисли и сентенци. Ништа мање, ова проза говори о бризи и задивљености одраслих луцидношћу најмлађих, њиховом маштом и играма, спонтаним сазнањима која им помажу да процене добро и лоше, да дођу до својих закључака о животу и смрти. Јунаци књиге Загледани у звезде трагају за сопством и бивством, за Богом. Познавање народне традиције и религије књижевница ставља у службу занимљивости и уверљивости. Стога ове приче, написане са великом пажњом и вештином осведоченог писца, пружају истинско задовољство и млађим и старијим читаоцима.

Савремени српски писац Ранко Павловић (Шњеготина Горња, код Теслића, 1943) објављује дуги низ година књиге за децу и одрасле. Као свестран стваралац огледа се у свим књижевним родовима и врстама. У књижевности за децу нарочито је познат по бајкама и причама, баснама, као и музикалним и духовитим стиховима. Заступљен је у читанкама и школској лектири и у многим домаћим и страним антологијама. Добитник је великог броја престижних књижевних награда. Поменимо само нека од многобројних његових дела: Свирала од ружиног дрвета, Тајне краљевог града, Бајке, Причинило се у Причину, Како се испричала неиспричана бајка, Басновите пјесме, Гитаријада у Јежевици. Павловићеву књижевност за децу одликује везаност подједнако за изворну народну традицију, која га инспирише, и за садашњи тренутак и свет детињства, ништа мање. Познат по свом истанчаном језику и стилу, он обликује своју прозу финим, маштовитим ткањем, добром карактеризацијом јунака и постепеним увођењем фантастичног у свет реалности. Његове приче за децу одликују елеганција и ведрина, али и загонетност и искорак ка оностраном. Ранко Павловић изградио је особен, препознатљив стил којим се осведочио као један од писаца класичне српске књижевности.“ (Милијан Деспотовић)