„Momčilo Tešić“ za 2024. godinu Ranku Pavloviću, Ljiljani Dugalić i Vlasti Ceniću

Žiri u sastavu Gordana Maletić (predsednik), Milijan Despotović (član) i Branko Stevanović (član) jednoglasno je doneo odluku da se Književna nagrada „Momčilo Tešić“ za poeziju dodeli književniku Vlasti N. Ceniću za zbirku pesama „Čuvarkuća“ (Kulturno-prosvetno društvo „Trorečje“ i Institut za dečju književnost, Niš – Beograd, 2023), a za prozu Ljiljani Dugalić za knjigu „Zagledani u zvezde“ (Prometej, Novi Sad, 2023).

Nagrada „Momčilo Tešić“ za ukupno književno delo u oblasti poezije i proze za decu pripala je Ranku Pavloviću, književniku iz Republike Srpske.

Književnu nagradu „Momčilo Tešić“ dodeljuju književne novine „Svitak“ i list za dečju književnost „Momčilo“ iz Požege domaćim autorima čija su dela za decu, po svojoj suštini, podjednako okrenuta savremenom i novom, koliko i uvažavanju naše kulturne baštine. U duhu Momčila Tešića, ona su primerena dečjem uzrastu i imaju obeležja njegove poetike koja teži da književnost učini poklonom današnjem mladom čitaocu.

Obrazloženje žirija:

„Zbirku pesama Čuvarkuća Vlasta N. Cenić posvetio je svom zavičaju. Polazeći od kuće kao stožera i najvažnijeg životnog prostora za svakog čoveka, on je opisuje u sklopu arhetipskog pojma, posvećenog mesta i pribežišta kome se čovek vraća. Posmatrajući je kao celinu u prostoru, a zatim i analizirajući njene delove, pesnik sa mnogo topline opisuje oblike, mirise, atmosferu i drage ljude koji žive u njoj. On sa ljubavlju i pijetetom stvara stihove o porodičnoj sreći posmatrajući kuću fenomenološki, kao živo biće, koje u temeljima ima svoj koren i zmiju zaštitnicu, a u domaćinovim precima nebeske čuvare. U potonjim ciklusima Cenić opisuje druge atribute zavičaja. S mnogo topline, nostalgije i sa snažnim osećanjem pripadnosti, on peva o lepoti i značaju narodnih običaja, praznika, muzičkih instrumenata, nošnji, kao i o starim zanatima, ističući njihovu celovitost i značaj za ljudsko biće. Na ovaj način poezija koja govori o ličnim osećanjima, doživljajima i utiscima dobila je univerzalni značaj.

U svojoj knjizi Zagledani u zvezde, jedanaestoj posvećenoj najmlađima, poznata prozaistkinja Ljiljana Dugalić osvetljava unutrašnji život deteta. Ona opisuje male, radosne ili tužne, doživljaje i svakodnevne situacije, kao i načine na koji se oni utiskuju u dečju dušu. Okvir ovih priča su porodica i škola, dečji svet, te nedoumice koje ih zaokupljaju dok otkrivaju realnost u koju su uronjeni. Da bi dobila odgovore i na najozbiljnija pitanja smisla i postojanja, deci pomažu porodična ljubav i harmonija, izvori sreće i utehe. Zato je zbirka puna dečjih misli i sentenci. Ništa manje, ova proza govori o brizi i zadivljenosti odraslih lucidnošću najmlađih, njihovom maštom i igrama, spontanim saznanjima koja im pomažu da procene dobro i loše, da dođu do svojih zaključaka o životu i smrti. Junaci knjige Zagledani u zvezde tragaju za sopstvom i bivstvom, za Bogom. Poznavanje narodne tradicije i religije književnica stavlja u službu zanimljivosti i uverljivosti. Stoga ove priče, napisane sa velikom pažnjom i veštinom osvedočenog pisca, pružaju istinsko zadovoljstvo i mlađim i starijim čitaocima.

Savremeni srpski pisac Ranko Pavlović (Šnjegotina Gornja, kod Teslića, 1943) objavljuje dugi niz godina knjige za decu i odrasle. Kao svestran stvaralac ogleda se u svim književnim rodovima i vrstama. U književnosti za decu naročito je poznat po bajkama i pričama, basnama, kao i muzikalnim i duhovitim stihovima. Zastupljen je u čitankama i školskoj lektiri i u mnogim domaćim i stranim antologijama. Dobitnik je velikog broja prestižnih književnih nagrada. Pomenimo samo neka od mnogobrojnih njegovih dela: Svirala od ružinog drveta, Tajne kraljevog grada, Bajke, Pričinilo se u Pričinu, Kako se ispričala neispričana bajka, Basnovite pjesme, Gitarijada u Ježevici. Pavlovićevu književnost za decu odlikuje vezanost podjednako za izvornu narodnu tradiciju, koja ga inspiriše, i za sadašnji trenutak i svet detinjstva, ništa manje. Poznat po svom istančanom jeziku i stilu, on oblikuje svoju prozu finim, maštovitim tkanjem, dobrom karakterizacijom junaka i postepenim uvođenjem fantastičnog u svet realnosti. Njegove priče za decu odlikuju elegancija i vedrina, ali i zagonetnost i iskorak ka onostranom. Ranko Pavlović izgradio je osoben, prepoznatljiv stil kojim se osvedočio kao jedan od pisaca klasične srpske književnosti.“ (Milijan Despotović)